Stevan Raičković

Biografija Stevana Raičkovića

Stevan Raičković je bio srpski pesnik i akademik. Stevan Raičković rođen je u selu Neresnica u podnožju Homolja, kao treće dete roditelja koji su bili učitelji u tom mestu. Uz roditelje učitelje koji su često menjali mesta službovanja, detinjstvo je proveo u više sela i gradova Srbije. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beloj Crkvi, Senti, Kruševcu i Smederevu. Maturirao je 1947. godine u Subotici. U svojoj devetnaestoj godini Stevan Raičković dolazi u Beograd, gde jedno vreme studira na Filozofskom fakultetu (grupa Jugoslovenski jezici i književnost), a zatim radi kao novinar i literarni saradnik. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda a do 1980. godine urednik u Izdavačkom preduzeću "Prosveta". Stevan Raičković je počeo vrlo rano da piše, prvu pesmu "Majke nad zavejanim uspomenama" objavio je 1945. godine. Dva stiha iz te pesme uklesana su na spomeniku žrtvama ženskog logora Mlaka u Jasenovcu. 1950. godine izašla mu je prva zbirka pesama Detinjstvo. Slede Pesme tišine 1952. god, i ta knjiga pesama biće primećena, a pesnik će svojim sledećim pesničkim knjigama biti prepoznat kao „pesnik trave“, i postati glavni predstavnik lirskog subjektivizma, neoromantičarske osećajnosti, izrazito okrenut svetu prirode, lišću, travama, nebu, reci… Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Takođe je objavio prepeve modernih ruskih i slovenskih pesnika ("Sedam ruskih pesnika" i antologiju "Slovenske rime") kao i niz eseja i zapisa o poeziji. Preveo je i Šekspirove sonete i "Deset ljubavnih soneta" Frančeska Petrarke. Za svoje stvaralaštvo Stevan Raičković je dobio mnoge nagrade: Oktobarsku nagradu Beograda (1958), Sedmojulsku nagradu (1963), Zmajevu nagradu (1964), nagradu „Branko Miljković“ (1979), „Goranov venac“ (1985), Njegoševu nagradu (1993), Vukovu nagradu i mnoge druge. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. godine. Stevan Raičković preminuo je 6. maja 2007. u Beogradu, u 79-oj godini.

Balada o predvečerju

Balada o predvečerju

Bolest

Bolest

Kamena uspavanka

Kamena uspavanka

Kuća

Kuća

Na malom trgu

Na malom trgu

Na septembarskoj plaži

Na septembarskoj plaži

Nebo

Nebo

Niti

Niti

O kako dugo

O kako dugo

Oprosti kamenu što ćuti

Oprosti kamenu što ćuti

Pesma i smrt

Pesma i smrt

Pesma trave

Pesma trave

Pohvala

Pohvala

Posle kiše

Posle kiše

Ruke bola

Ruke bola

Septembar

Septembar

Slika u roditeljskom domu

Slika u roditeljskom domu

Suncu kraj je

Suncu kraj je

Tako je dobro biti sam

Tako je dobro biti sam

Tamnica

Tamnica

Ti si moj život videla iz bliza

Ti si moj život videla iz bliza

U jednoj ulici

U jednoj ulici

U mojoj glavi stanuješ

U mojoj glavi stanuješ

U snu te nema

U snu te nema

U zimski sumrak

U zimski sumrak

Umesto da u svilu laku

Umesto da u svilu laku

Umorna pesma

Umorna pesma