Poezija noći

Aleksandar Puškin

Biografija Aleksandra Puškina

Aleksandar Puškin
datum mesto
rodjen 16. jun 1799 Moskva
umro 10. februar 1837 Sankt Peterburg

Aleksandar Sergejevič Puškin bio je ruski knjizevnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti popularne u zapadnoj Evropi. Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu. Aleksandar Puškin rođen je u neimućnoj, obrazovanoj, aristokratskoj porodici. U ranom detinjstvu o njemu su se starale dadilje i učitelji francuskog jezika. Znanje jezika je razvijao među članovima nižih slojeva. 1811. godine je primljen u elitnu gimnaziju u Carskom selu, koju je pohađao do 1817. godine. Nakon škole, obezbedio je mesto u Savetu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. Aleksandar Puškin je brzo uplivao u liberalne političke vode i zbog revolucionarnih pesama je poslat u egzil u južnu Rusiju (zvanično je samo premešten po dužnosti), gde je ostao od 1820. do 1823. Nakon toga je godinu dana proveo u Odesi, gde mu je cvetao društveni život, a upustio se i u dve afere sa udatim ženama. Međutim, pošta mu presreće pismo, u kojem iskazuje pozitivan stav prema ateizmu. Aleksandar Puškin je po drugi put proteran, ovaj put u severnu Rusiju, na seosko imanje svoje majke - Mihajlovsko. Decembra 1825. godine u Sankt Peterburgu su se dogodila pobuna vojske i kod puno učesnika su pronađene Puškinove pesme. Iako on sam nije učestvovao u protestima, spalio je sav materijal za koji je smatrao da može da ga kompromituje. 1826 godine Puškin je napisao peticiju za puštanje na slobodu i nakon prijema kod cara Nikolaja I, pušten je. Car Nikolaj je odlučio da on lično postane cenzor Puškinovih dela. Iako je dobio de jure slobodu, Aleksandar Puškin nije dobio slobodu kretanja i pisanja. Od 1826. do 1831. godine Puškinov društveni život se uozbiljio. Znalo da se da Puškin traži ženu i da cilja na neke od najlepših Ruskinja. 1829. godine upoznao je Nataliju Gončarevu, kojom se i oženio 1831. Dve godine kasnije, Puškina su proglasili za Kamerjunkera. U pitanju je dvorski čin, koji se obično dodeljuje mladim aristokratama. Ovo je uvredilo Puškina, između ostalog zato što je verovao da mu je taj čin dodeljen da bi njegova supruga mogla da odlazi na dvorske balove. Aleksandar Puškin ubrzo je zapao u lošu finansijsku situaciju, velikim delom zbog rashoda svoje supruge. Uspeo je da dobije pozajmnicu, zahvaljujući kojoj izdaje svoj žurnal 1836. godine, koji nije doneo zaradu. Konačno, 1837. godine Puškin je izazvao D'Antesa na dvoboj, zbog sumnje da se udvarao njegovoj supruzi. Dvoboj je održan 8. februara 1837. Na jednoj strani je stajao slavni ruski pesnik, Puškin, a na drugoj D'Antes, osoba koju je Puškin optužio za zavođenje njegove žene. Dvoboji su bili česta pojava u Rusiji i prihvatljiv način, iako godinama nezakonit, branjenja časti među ruskom aristokratijom. Prvo bi pucao jedan učesnik, pa zatim drugi, ukoliko je u stanju. Prvi metak je opalio D'Antes. Pogodio je Puškina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. Rukama se pridigao na kolena, uperio pištolj i pokušao da opali. Međutim, pištolj je bio pokvašen. Puškin je zatražio da zameni pištolj, što mu je i dozvoljeno. Opalio je, ali je metak je samo okrznuo D'Antesa. Puškin je ubrzo prenet u krevet, gde je lekar pokušao da mu sanira ranu. Ipak, Aleksandar Puškin preminuo dva dana kasnije, 10. februara 1837.

Cvetak

Cvetak

Dok šumnim ulicama šetam

Dok šumnim ulicama šetam

Elegija

Elegija

Još uvek čekam ja

Još uvek čekam ja

Kad ne treba

Kad ne treba

Ne pevaj draga

Ne pevaj draga

Noć

Noć

Pod sinjim nebom

Pod sinjim nebom

Poslanica u Sibir

Poslanica u Sibir

Poziv

Poziv

Preživeo sam

Preživeo sam

Ptičica

Ptičica

Slobodni vali

Slobodni vali

Spomenik podigoh sebi

Spomenik podigoh sebi

Sve prođe

Sve prođe

Šta ime moje za te znači

Šta ime moje za te znači

Tatjanino pismo Onjeginu

Tatjanino pismo Onjeginu

Voleo sam Vas

Voleo sam Vas

Za ***

Za ***

Za vreme nesanice

Za vreme nesanice

Zimsko veče

Zimsko veče

pesme:

21
  • Cvetak
  • Dok šumnim ulicama šetam
  • Elegija
  • Još uvek čekam ja
  • Kad ne treba
  • Ne pevaj draga
  • Noć
  • Pod sinjim nebom
  • Poslanica u Sibir
  • Poziv
  • Preživeo sam
  • Ptičica
  • Slobodni vali
  • Spomenik podigoh sebi
  • Sve prođe
  • Šta ime moje za te znači
  • Tatjanino pismo Onjeginu
  • Voleo sam Vas
  • Za ***
  • Za vreme nesanice
  • Zimsko veče

Ljubavna poezija, ruski pesnici

opcije