Poezija noći

Mihail Ljermontov

Biografija Mihaila Ljermontova

Mihail Ljermontov
datum mesto
rodjen 15. oktobar 1814 Moskva
umro 27. jul 1841 Pjatigorsk

Mihail Jurjevič Ljermontov je bio ruski pesnik i pisac, poznat kao "pesnik Kavkaza". Nakon Puškinove smrti postao je najbitniji ruski pisac. Kroz svoju prozu osnovao je tradiciju ruskog psihološkog romana. Njegov otac, Jurij Ljermontov, vojni čovek sa činom kapetana, oženio se njegovom majkom, Marijom Arsenejevom, kada joj je bilo 16 godina, na veliko nezadovoljstvo njene majke. Godinu dana kasnije Marija je rodila sina, Mihaila. Nakon par godina Marija Arsenejeva umire a malog Mihajila usvaja njegova baba. Sa deset godina Mihail Ljermontov se razboleo i baka ga je odlučila odvesti na Kavkaz zbog bolje klime, nakon čega je razvio svoju ljubav prema toj regiji. Međutim, njegova baka je smatrala da njegovo dotadašnje obrazovanje nije bilo dovoljno, pa ga je odvela u Moskvu, kako bi ga pripremila za gimnaziju. Nakon završetka gimnazije, Ljermontov je 1830. upisao Moskovski Univerzitet, ali se nije dugo zadržao zbog nepokornosti prema jednom profesoru. U leto te iste godine došlo je do novih tragičnih događaja u njegovoj porodici. Njegov otac, duboko potišten Mihailovim otuđenjem od njega, napustio je kuću Arsenejevih i umro nedugo zatim. Njegova smrt imala je veliki uticaj na Mihaila, što je on izrazio u nekoliko pesama. Od 1830. do 1834. Lermontov je išao u vojnu školu u Sankt Peterburgu te je postao oficir. Za to vreme je pisao dosta poezije pod uticajem Puškina i Bajrona, a takođe se zanimao za rusku istoriju i srednjovekovnu epsku poeziju. Po okončanju škole, kao konjički zastavnik husarskog puka, odaje se slatkom oficirskom životu, ali vremenom se vraća pisanju. Mihail Ljermontov je slavu stekao pesmom Pesnikova smrt, koju je napisao povodom Puškinove pogibije. Pesma u kojoj slavi "divni genij Puškina", njegov "slobodni i divni dar" i optužuje krivce za pesnikovu smrt, i koju je car shvatio kao poziv na revolucijiu, širila se u mnogobrojnim prepisima po Rusiji. Zbog toga car Nikolaj Pavlovič prognao je Lermontova na Kavkaz. Ovo prvo progonstvo, međutim, ne traje dugo: posle nekoliko meseci Ljermontov se vraća u Petrograd. Njegova neuzvraćena ljubav prema Varvari Lopuhini je zabeležena u nezavršenom romanu Princeza Ligovskaja. Godine 1840. godine Ljermontov objavljuje svoj jedini roman Junak našeg doba, a krajem iste godine i svoju prvu zbirku pesama. Razmišlja da potpuno napusti vojni poziv i posveti se isključivo pisanju. Međutim, oko njega počinju da se pletu intrige visokog društva, čiji je bio žestoki i nepomirljivi kritičar, koji rezultiraju (najverovatnije nameštenim) dvobojem sa de Barantom, sinom francuskog poslanika u Petrogradu i novim progonstvom Ljermontova na Kavkaz, ovog puta u puk koji je ratovao u najudaljenijem i najopasnijem kraju Kavkaza. U borbama protiv islamskih pobunjenika Ljermontov je iskazao izuzetnu hrabrost, ali ga je carska nemilost pratila i tamo: njegovo ime redovno je bilo brisano iz spiskova za nagrade. Februara 1841. godine Ljermontov bez zvaničnog dopuštenja dolazi u Petrograd, u nameri da podnese ostavku i posveti se književnom radu. Međutim, nakon drskog pojavljivanja na balu na kome su prisustvovale i carske osobe, dobija naređenje da se odmah vrati u puk. U povratku na Kavkaz, Ljermontov se zadržava u banji Pjatigorsk, gde sreće svog nekadašnjeg druga iz junkerske škole, Martinova, koji ga ubrzo izaziva na dvoboj. Dvoboj je održan 15. jula 1841. godine u podnožju Mašuka. Okolnosti pod kojima je održan i dan danas su obavijene velom tajne, ali epilog je poznat – Martinov je ubio Ljermontova jednim hicem. Petrogradsko društvo je sa zadovoljstvom primilo vest o smrti pesnika oštrog jezika. Treba reći da je, bez obzira što je kazna za dvoboje sa smrtnim ishodom bila surova i često je značila dugogodišnju robiju u Sibiru, vojni sud osudio Martinova na tri mjeseca zatvora u tvrđavi i crkveno pokajanje. Međutim, ruski car Nikolaj I ga je pomilovao i oslobodio i te simbolične zatvorske kazne. Mihail Ljermontov je tada imao samo 26. godina. Ljermontov je uz Puškina najpoznatiji predstavnik ruske poezije toga vremena, pesnik izvanredne muzikalnosti, smela duha i snažnih osećaja. Tokom svog života, Ljermontov je objavio samo jednu zbirku pesama 1840. godine. Tri nove zbirke, oštro cenzurisane, objavljene su godinu dana nakon njegove smrti. Objavio je samo jedan roman, koji je imao puno uticaja na rusku prozu.

28. Septembar

28. Septembar

Granitna stena

Granitna stena

Krst na steni

Krst na steni

Nad obasjanom stepom

Nad obasjanom stepom

Ne odlazi

Ne odlazi

Ne, nisam Bajron

Ne, nisam Bajron

Palestinska grana

Palestinska grana

Pehar života

Pehar života

Pesma

Pesma

Priđi mi bliže

Priđi mi bliže

Sami

Sami

Sunce

Sunce

Tebi

Tebi

Vali i ljudi

Vali i ljudi

Znam da je kraj

Znam da je kraj

pesme:

15
  • 28. Septembar
  • Granitna stena
  • Krst na steni
  • Nad obasjanom stepom
  • Ne odlazi
  • Ne, nisam Bajron
  • Palestinska grana
  • Pehar života
  • Pesma
  • Priđi mi bliže
  • Sami
  • Sunce
  • Tebi
  • Vali i ljudi
  • Znam da je kraj

Ruski pisci i pesnici

opcije