Poezija noći

Đura Jakšić

Biografija Đure Jakšića

Đura Jakšić
datum mesto
rodjen 8. avgust 1838 Srpska Crnja
umro 16. novembar 1878 Beograd

Đura Jakšić je rođen je 8. avgusta 1832. godine u Srpskoj Crnji, u Banatu, u svešteničkoj porodici. Otac ga upisuje u trgovačku školu iz koje beži tri puta i na kraju upisuje nižu gimnaziju u Segedinu. Posle završene osnovne škole u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu (danas Mađarska), odlazi u Temišvar (danas Rumunija) da uči slikanje. Uoči revolucionarne 1848. godine Đura Jakšić je bio student umetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih događaja morao da je napusti. Vrativši se u rodni kraj produžio je da uči slikarstvo u Bečkereku kod Konstantina Danila čuvenog slikara tog doba, tražeći sopstveni umetnički izraz i produbljujući svoja znanja, između ostalog i nemačkog jezika. U revoluciji od 1848—1849. iako šesnaestogodišnjak, učestvuje kao dobrovoljac. Kada se revolucija završila porazom, napisao je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!” Ubrzo ga neimaština primorava da prihvati razne poslove. Tih godina često menja mesta boravka, odlazi u Beograd, ali se vrlo brzo upućuje u Beč da nastavi studije slikarstva. U Beču se kreće u umetničkim krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Prve pesme Đure Jakšića ugledale su svetlost dana u Serbskom letopisu 1853. godine. Besparica ga primorava da se vrati kući, ali ubrzo zatim odlazi na Akademiju finih umetnosti u Minhen. Krajem 1855. nastanio se u Kikindi i živeo od slikarstva. Piše pesme i štampa ih u Sedmici pod pseudonimom Teorin. U Novi Sad prelazi 1856. godine, podstaknut povratkom prijatelja sa kojima je drugovao u Beču koji se okupljaju oko novosadskih listova Sedmica i Dnevnik. Po povratku sa slikarskih studija, Đura živi u Banatu do 1856. Od 1857. prelazi u Srbiju, gde ostaje sve do smrti. U Srbiji radi kao seoski učitelj. Đura Jakšić je bio svestran umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i boem. Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana Tri šešira i Dva jelena. Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj se sirovosti i lakomosti rugao, originalno i satirično. Đura Jakšić je stalno živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom. Bio je nežan, iskren drug i bolećiv otac, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske. U poeziji je Đura počeo lirskom pesmom, pa se onda javio onim oblicima epske poezije što su bliže lirici, pa epskim pesmama, za tim je počeo pisati pripovetke i na posletku drame. Za dvadeset i pet godina napisao je oko 150 lirskih i epskih pesama, 29 pripovedaka i 3 tragedije. Među njegovim pesmama prevlađuju rodoljubive pesme, u kojima je dao izraza svojim patriotskim i građanskim osećanjima. Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i otpuštan (1871) iz državne službe. Uz pomoć Stojana Novakovića dobija posao u Državnoj štampariji 1872. godine. Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu.

Al mi sada

Al mi sada

Gle krasote

Gle krasote

Gospođici L

Gospođici L

Gospođici u spomen

Gospođici u spomen

Grešnik

Grešnik

Ja sam stena

Ja sam stena

Kroz maglu

Kroz maglu

Kroz ponoć nemu

Kroz ponoć nemu

Mila

Mila

Moji bolovi

Moji bolovi

Moma

Moma

Na Liparu

Na Liparu

Na noćiištu

Na noćiištu

Nagrada

Nagrada

Nedelja

Nedelja

Osećam

Osećam

Osmeh

Osmeh

Otadžbina

Otadžbina

Padajte braćo

Padajte braćo

Pijem

Pijem

Putnik

Putnik

Spomen

Spomen

Staze

Staze

Šta će

Šta će

Što ne piješ

Što ne piješ

Veče

Veče

Zašto me ne ljubiš

Zašto me ne ljubiš

pesme:

27
  • Al mi sada
  • Gle krasote
  • Gospođici L
  • Gospođici u spomen
  • Grešnik
  • Ja sam stena
  • Kroz maglu
  • Kroz ponoć nemu
  • Mila
  • Moji bolovi
  • Moma
  • Na Liparu
  • Na noćiištu
  • Nagrada
  • Nedelja
  • Osećam
  • Osmeh
  • Otadžbina
  • Padajte braćo
  • Pijem
  • Putnik
  • Spomen
  • Staze
  • Šta će
  • Što ne piješ
  • Veče
  • Zašto me ne ljubiš

Rodoljubive pesme, najlepša poezija

opcije