Laza Kostić

Biografija Laze Kostića

Lazar Kostić bio je srpski književnik, pesnik, novinar, dramski pisac i estetičar. Laza Kostić je rođen je u Kovilju, u Bačkoj, u vojničkoj porodici. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja, gimnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava na Peštanskom univerzitetu. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; Zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Sve je to trajalo oko osam godina, a potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Laza Kostić je dvaput dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana. Kad je oslobođen, u znak priznanja, bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora, gde je, kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića, živo i smelo radio za srpsku stvar. Potom živi u Beogradu i uređuje „Srpsku nezavisnost“, ali pod pritiskom reakcionarne vlade Laza Kostić je morao da napusti Srbiju. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. No i tu dođe do sukoba, pa se vrati u Bačku. Ostatak života proveo je u Somboru relativno mirno. Laza Kostić je govorio više stranih jezika: grčki, latinski, engleski, nemački, francuski, ruski, mađarski. Izabran je za člana Srpskog učenog društva 27. februara 1883, a za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 26. januara 1909. Napisao je oko 150 lirskih i dvanaestak epskih pesama, balada i romansi, tri drame i brojne tekstove polemičkog karaktera, predavanja, skice i feljtone. Njegovim najznačajnijim prevodima smatraju se Šekspirovi Romeo i Julija, Hamlet i Ričard II. Napisao je i nekoliko pripovedaka: Čedo vilino, Maharadža i Mučenica. Laza Kostić je umro je 1910. godine u Beču, a sahranjen je na Velikom Pravoslavnom groblju u Somboru. Ostaće zapamćen kao jedan od najznačajnijih književnika srpskog romantizma. Svoju najbolju pesmu i jednu, po opštem mišljenju kritičara, od najlepših pesama srpske književnosti uopšte, Santa Maria della Salute, Laza Kostić završio je pred smrt. Pisao ju je 14 godina. Pesmu je posvetio Lenki Dunđerski, najmlađoj kćerci Lazara Dunđerskog - trgovca i veleposednika, u koju je bio zaljubljen iako je bila dosta mlađa od njega. Pesma je nastala nakon Lenkine smrti 1895 godine.

Anđeliću

Anđeliću

Dakle tako

Dakle tako

Dva se tića pobratila

Dva se tića pobratila

Ej nesrećo

Ej nesrećo

Ej, pusto more

Ej, pusto more

Lice tvoje

Lice tvoje

Ljubavna guja

Ljubavna guja

Među javom i med snom

Među javom i med snom

Objesen

Objesen

Oj, ta veruj veru meni

Oj, ta veruj veru meni

Oprosti mi

Oprosti mi

Pogreb

Pogreb

Poslednja ruža

Poslednja ruža

Postanak pesme

Postanak pesme

Rajo, tužna rajo

Rajo, tužna rajo

Reče gospod

Reče gospod

Rumen ružo

Rumen ružo

Santa Maria della salute

Santa Maria della salute

Slavuj i Lala

Slavuj i Lala

Snio sam te

Snio sam te

Snove snivam

Snove snivam

Srce kuca

Srce kuca

Sve što mi je rekla

Sve što mi je rekla

Što mi vene

Što mi vene

Volimo se

Volimo se

Zalevo sam je krvlju

Zalevo sam je krvlju

Zvono

Zvono